О слављењу неуспеха у српском технолошк&#1086... (Serbian)

The entering of the Serbian economy into a more markedly neoliberal phase after 2008 has been accompanied by attempts to implement the concept of the entrepreneurial economy into a national economic policy, thus creating the conditions for the emergence of an altered way of cultural conceptualization of the entrepreneurship phenomenon, and also for a change in the way in which the phenomenon of entrepreneurial failure is conceived. This paper analyzes "stories of failure", typical narratives that technological entrepreneurs present as part of so-called Fuckup Nights, events organized in Belgrade as well as in a number of other cities around the world. The educational, propaganda and autodidactic function of these stories, which seek to bring about a change in the social perception of the phenomenon of entrepreneurial failure, is realized within an interpretative framework delineated by the discourse of the neoliberal system, which circulates a certain kind of implicit knowledge regarding the way that the surrounding reality and socially desirable roles assigned to subjects are defined. The way in which the phenomenon of entrepreneurial failure is conceived is linked to the paradoxes stemming from the concept of the entrepreneurial economy which, existing within the dominant neoliberal discourse, emphasizes the use of both innovativeness as an economically grounded concept and of creativity as an intrinsic, universal human quality, which is shaped by the mechanisms of culture but also in accordance with the demands of the current economic policy, with the aim of preserving the now already weakened neoliberal system. Through these concepts the modes of functioning of various types of entrepreneurial enterprises are examined, those involving elements of startups as well as entrepreneurial enterprises launched as part of the business processes of established technological companies. Starting from the assumption that the process of technological innovativeness functions both on the level of thought processes and the level of social interactions, that it involves the activity of the innovative as well as of other aspects of creative intelligence in individual subjects who engage in interaction on the level of the technology companies they work for on the one hand, and on the other, with consumers as a source of unrefined stimuli for the reconstruction of existing frameworks or their surpassing, with the aim of successfully (re)creating a certain product. By looking at the causes of failure in Serbian technological entrepreneurship, the paper points to the importance of the concepts of creativity and innovativeness in the narrative semantic structure of the analyzed stories, as well as to the heuristic potential of those concepts for the anthropological analysis of ideas and practices related to the phenomenon of contemporary Serbian entrepreneurship, which is connected to the characteristics of the process of Serbian transition in the period after 2008, which is referred to in the paper as the "mature phase" of the second transition. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

La tendance d'incorporer le concept de l'économie créative dans la politique économique de la société serbe génère de nombreux paradoxes, qui se manifestent par ailleurs dans les manières de conceptualiser le phénomène de l'échec de l'entrepreunariat. Dans ma recherche j'effectue une analyse des „récits sur l'échec“ (stories of failure), des récits typiques que les entrepreneurs technologiques exposent dans le cadre du programme appelé Fuckup Nights, organisé aussi bien à Belgrade que dans de nombreuses autres villes du monde. Le rôle éducatif, autodidactique et propagandiste de tels récits, dont l'objectif est d'influencer le changement de la perception sociale du phénomène de l'échec des entrepreuneurs, est réalisé à l'intérieur d'un cadre interprétatif marqué par le discours du système du néolibéralisme, qui met en cours un certain type de connaissance implicite concernant la manière de définir la réalité environnante et les rôles socialement souhaitables qui sont dévolus à des sujets. L'objectif du travail est de rendre compte, par une analyse des causes de l'échec dans l'entrepreunariat technologique serbe, de l'importance des concepts de créativité et d'innovation dans la structure narrativo-sémantique des histoires analysées, ainsi que du potentiel heuristique de ces concepts pour l'analyse anthropologique des idées et des pratiques liées au phénomène de l'entrepreunariat moderne serbe, ce qui est ensuite mis en relation avec les caractéristiques du processus de la transition serbe dans la période après 2008, intitulé dans ce travail „phase mûre“ de la deuxième transition. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Рад се бави анализом „прича о неуспеху“ (stories of failure), типских наратива које технолошки предузетници износе у оквиру тзв. Fuckup Nights програма, организованог како у Београду тако и у бројним другим светским градовима. Начин на који се конципира феномен предузетничког неуспеха доводи се у везу са парадоксима проистеклим из концепта предузетничке економије који, делујући унутар доминантног неолибералног дискурса, потенцира употребу како иновативности као економски фундираног концепта тако и креативности као интринсичног, универзалног људског квалитета, који је обликован механизмима културе али и у складу са захтевима актуелне економске политике у циљу презервације, данас већ ослабљеног, система неолиберализма. Полази се од претпоставке да процес технолошке иновативности функционише на нивоу како мисаоних процеса тако и социјалне интеракције, да укључује активност иновативне као и других аспеката креативне интелигенције код индивидуалних субјекага који ступају у интеракцију, с једне стране, на нивоу технолошких компанија у којима су ангажовани, а, с друге стране, са потрошачима као извором нерафинисаних стимулуса за реконструисање постојећих оквира или њихово надилажење у циљу успешног (ре)креирања одређеног производа. Кроз разматрање узрока неуспеха у српском технолошком предузетништву, рад настоји да укаже на значај концепата креативности и иновативности у наративно-семантичкој структури анализираних прича, као и на хеуристички потенцијал тих концепата за антрополошку анализу идеја и пракси везаних за феномен модерног српског предузетништва, што се доводи у везу са карактеристикама процеса српске транзициције у периоду после 2008. године, који је у раду означен синтагмом „зрела фаза" друге транзиције. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Issues in Ethnology Anthropology is the property of Issues in Ethnology Anthropology and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)