БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ У КОНТЕКСТУ ПРАВА НА ПРИСТУП СУДУ (Serbian)

The Constitution of the Republic of Serbia explicitly regulates that free legal aid shall be stipulated by the law. In a series of reports on the progress of the Republic of Serbia in the process of joining the EU, there are warnings about the unacceptably low quality level and efficiency of the judiciary, and indications that there is a need to regulate the legal aid system. Finally, this matter was regulated by enacting the Legal Aid Act of the Republic of Serbia, which came into force on 1st October 2019. In addition to the conceptual definition of legal aid, the paper analyzes the right of access to court as a constituent element of the right to a fair trial prescribed in Article 6 of the European Convention on Human Rights, which entails the right to legal aid. The regulation of legal aid at the national level has to meet the standards formulated at the European Union level as well as the standards formulated through the practice of the European Court of Human Rights. In that context, the paper analyzes the regulations and decisions, i.e. the widely recognized and accepted standards. The Legal Aid Act of the Republic of Serbia has been analyzed in the context of meeting these standards, especially in relation to the conditions for granting the right to legal aid and the circle of beneficiaries and providers of certain types of legal aid. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Устав Републике Србије изричито одређује да се бесплатна правна помоћ регулише законом. У низу извештаја о напретку Републике Србије у процесу придруживања Европској унији упозоравано је на недопустиво низак ниво квалитета и ефикасности правосуђа, а у том контексту и на неопходност законског регулисања система бесплатне правне помоћи. Коначно, ова материја је нормирана посебним законом који се примењује од 1. октобра 2019. године. У раду је поред појмовног одређења права на бесплатну правну помоћ анализирана условљеност права на приступ суду, као конститутивног елемента права на правично суђење из члана 6 Европске концвенције за заштиту људских права и основних слобода, остварењем права на бесплатну правну помоћ. Регулисање бесплатне правне помоћи на националном нивоу мора испуњавати стандарде формулисане на нивоу Европске уније, али и кроз праксу Европског суда за људска права, па су у раду анализирани референтни прописи и одлуке, односно стандарди који су препознати и прихваћени. Закон о бесплатној правној помоћи Републике Србије анализиран је у контексту испуњености стандарда, посебно у односу на услове за остварење права на бесплатну правну помоћ и круга корисника и пружалаца појединих врста правне помоћи. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Zbornik Radova Pravnog Fakulteta u Nisu is the property of Law Faculty in Nis and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)